Articles de jan_jo
Moja štikla (Severina - Croatie)
Par
jan_jo
Jer još trava nije nikla
Tamo gdje je stala moja štikla
(Dođi, dođi, dođi dođi op op op op, ajde pile moje)
Tika taka oko pola tri
Štipnut ćeš me da se ne vidi
Znam ja dobro takve kao ti
Đavoli su tvoji kumovi
Zvrc, zvrc, tražit ćeš moj broj
Kuc, kuc, kucaj nekoj drugoj
Sojčice, divojčice, daj obuci čarapice
Jer još trava nije nikla
Tamo gdje je stala moja štikla
Oj da da oj da da oj da da
Oj da da oj da da
Moja štikla
(Šije šete, šije oto, šije nove, šije moja i opet mala, s s s sex,
Op, op, zvrc, zvrc)
Tika taka oko pola tri
Gricnut ćeš me da se ne vidi
Zlatan prsten, tanki brčići
Znam ja dobro takve kao ti
Zvrc, zvrc, tražit ćeš moj broj
Šic šic, bježi ajde drugoj
Sojčice, divojčice, daj obuci čarapice
Jer još trava nije nikla
Tamo gdje je stala moja štikla
Oj da da oj da da
Oj da da oj da da
Moja štikla
(Zumba, zumba, sijeno, slama, sir, salama, riži, biži, teča, veća, cikla, bikla, afrika, paprika)
(Šije šete, šije oto, šije nove, šije moja, ajde, ajde)
[jɛr jɔʃ trava nijɛ nikla]
[tamɔ gdjɛ jɛ stala mɔja ʃtikla]
[dɔdji dɔdji dɔdji dɔdji ɔp ɔp ɔp ɔp ajdɛ pilɛ mɔjɛ]
[tikla taka ɔkɔ pɔla tri]
[ʃtipnut tɕɛʃ mɛ da sɛ nɛ vidi]
[znam ja dɔbrɔ takvɛ kaɔ ti]
[djavɔli su tvɔji kumɔvi]
[zvərts zvərts traʒit tɕɛʃ mɔj brɔj]
[kuts kuts kutsaj nɛkɔj drugɔj]
[sɔjʧitsɛ divɔjʧitsɛ daj ɔbutsi ʧarapitsɛ]
[jɛr jɔʃ trava nijɛ nikla]
[tamɔ gdjɛ jɛ stala mɔja ʃtikla]
[ɔj da da ɔj da da ɔj da da]
[ɔj da da ɔj da da]
[mɔja ʃtikla]
[ʃijɛ ʃɛtɛ ʃijɛ ɔtɔ ʃijɛ nɔvɛ ʃijɛ mɔja i ɔpɛt mala s s s sɛks]
Op, op, zvrc, zvrc)
[ɔp ɔp zvərts zvərts]
[tikla taka ɔkɔ pɔla tri]
[gritsnut tɕɛʃ mɛ da sɛ nɛ vidi]
[zlatan pərstɛn tanki bərʧitɕi]
[znam ja dɔbrɔ takvɛ kaɔ ti]
[zvərts zvərts traʒit tɕɛʃ mɔj brɔj]
[ʃits ʃits bjɛʒi ajdɛ drugɔj]
[sɔjʧitsɛ divɔjʧitsɛ daj ɔbutsi ʧarapitsɛ]
[jɛr jɔʃ trava nijɛ nikla]
[tamɔ gdjɛ jɛ stala mɔja ʃtikla]
[ɔj da da ɔj da da]
[ɔj da da ɔj da da]
[mɔja ʃtikla]
[zumba zumba sijɛnɔ slama sir salama riʒi biʒi tɛʧa vɛtɕa tsikla bikla afrika paprika]
[ʃijɛ ʃɛtɛ ʃijɛ ɔtɔ ʃijɛ nɔvɛ ʃijɛ mɔja ajdɛ ajdɛ]
(Parce qu'il n'y a pas encore d'herbe, où ont marché mes talons aiguilles (Viens là, viens là, viens là. Hop, hop, hop. Vas-y ma fille) Tic-tac vers deux heures et demi, tu me pinceras, de façon à ce que personne ne puisse le voir, je les connais bien, ceux comme toi, les démons sont vos parrains, appelle, appelle, tu chercheras mon numéro, toc, toc, va toquer à une autre porte, (Chérie, viens et remonte tes chaussettes) Parce qu'il n'y a pas encore d'herbe, où ont marché mes talons aiguilles, ojda da, ojda daj, ojda daj daj, ojda da, ojda daj, ojda daj daj, ojda da, ojda daj, ojda daj daj, ojda da, ojda daj, mes, mes talons aiguilles, (Six), sept, (six), huit, (six), neuf, (Six), les miens (Encore une fois ma fille), S, s, s, sexe, (Hop, hop, mrkz, mrkz) Tic-tac aux alentours de deux heures et demi, tu me mordilleras, de façon à ce que personne ne puisse le voir, un anneau doré, une fine barbe, mais je les connais bien, ceux comme toi, appelle, appelle, tu chercheras mon numéro, dégage, dégage va en voir une autre, (Chérie, viens et remonte tes chaussettes) Parce qu'il n'y a pas encore d'herbe, où ont marché mes talons aiguilles, ojda da, ojda daj, ojda daj daj, ojda da, ojda daj, ojda daj daj, ojda da, ojda daj, ojda daj daj, ojda da, ojda daj, mes, mes talons aiguilles, (Sumba, sumba, sumba, sumba) (Céréales, paille, fromage, salami) (Des risques de bataille, le risque grandit) (Des points rouges ont poussés) (Des points rouges ont été récoltés) Afrique, paprika (Vas-y gamine) (Six, sept) Six, sept, six, huit, six, neuf, Six, six, six, six, mien, mien, allez, allez)
(Because there is no grass yet, where my high heels have walked (Come here, come here, come here. Hop, hop, hop. Go girl) Tic-tac around two o'clock and half, you will pinch me, so that nobody can see it, I know them well, those like you, the demons are your godfathers, call, call, you will look for my number, knock, knock, go knock on another wear, (Honey, come on and put your socks up) 'cause there ain't no grass yet, where my high heels have walked, ojda da, ojda daj, ojda daj daj, ojda da, ojda daj, ojda daj daj, ojda da, ojda daj, ojda daj daj, ojda da, ojda daj, my, my stiletto heels, (Six), seven, (six), eight, (six), nine, (Six), mine (Again once my girl), S, s, s, sex, (Hop, hop, mrkz, mrkz) Tick tock around two and a half, you'll nibble on me, so no one can see it, a golden ring, a thin beard, but I know them well, those like you, call, call, you will look for my number, clear e, get out go see another one, (honey come on and put your socks up) cause there's no grass yet, where my stilettos have walked, ojda da, ojda daj, ojda daj daj, ojda da, ojda daj, ojda daj daj, ojda da, ojda daj, ojda daj daj, ojda da, ojda daj, mes, my high heels, (Sumba, sumba, sumba, sumba) (Cereals, straw, cheese, salami) ( Risks of battle, the risk grows) (Red dots have grown) (Red dots have been collected) Africa, paprika (Go kid) (Six, seven) Six, seven, six, eight, six, nine, Six, six, six, six, mine, mine, come on, come on)
Hemmige (Stephan Eicher - Suisse)
Par
jan_jo
S'git lüt, die würden alletwäge nie
Es lied vorsinge, so win ig jitz hie
Eis singen um kei prys, nei bhüetis nei
Wil si hemmige hei
Si wäre vilicht gärn im grund gno fräch
Und dänke, das syg ires grosse päch
Und s'laschtet uf ne win e schwäre stei
Dass si hemmige hei
I weis, das macht eim heiss, verschlat eim d'stimm
Doch dünkt eim mängisch o s'syg nüt so schlimm
S'isch glych es glück, o we mirs gar nid wei
Das mir hemmige hei
Was unterscheidet d'mönsche vom schimpans
S'isch nid die glatti hut, dr fählend schwanz
Nid dass mir schlächter d'böim ufchöme, nei
Dass mir hemmige hei
Me stell sech d'manne vor, wenns anders wär
Und s'chäm es hübsches meiteli derhär
Jitz luege mir doch höchstens chly uf d'bei
Wil mir hemmige hei
Und we me gseht, was hütt dr mönschheit droht
So gseht me würklech schwarz, nid nume rot
Und was me no cha hoffen isch alei
Dass si hemmige hei
[s'git lyt di: ʊyrdən alətʊɛʀə ni:]
[ɛs li:d vɔrsiɲə sɔ ʊin ij jits hi:]
[ɛjs ziŋən um kɛj prijz nɛj bʰy:tiz nɛj]
[vil zi hɛmijə hɛj]
[zi ʊɛrə vilixt gɛrn im grund gnɔ frɛx]
[und dɛnkə das zij irəz grɔsə pɛx]
[und s'laʃtət uf nɛ ʊin ɛ ʃʊɛrə ʃtɛj]
[das zi hɛmijə hɛj]
[i ʊɛjs das maxt ɛjm hɛjs vɛrʃlat ɛjm t'ʃtim]
[dɔx dynkt ɛjm mɛŋiʃ ɔ s'zyʀ nyt zɔ ʃlim]
[z'iʃ glijx ɛs glyk ɔ ʊɛ mirz gar nid ʊɛj]
[das mir hɛmijə hɛj]
[ʊaz untɛrʃɛjdət d'mønʃə vɔm ʃimpanz]
[s'iʃ nid di: glati hut dər fɛhlənd ʃʊanz]
[nid das mir ʃlɛxtər d'bøjm ufxømə nɛj]
[das mir hɛmijə hɛj]
[mɛ ʃtɛl zɛx d'manə vɔr ʊɛns andərs ʊɛr]
[und s'xɛm ɛs hybʃəs mɛjtɛli dɛrhɛr]
[jitz lyjə mir dɔx høxʃtəns xlij uf d-bɛj]
[vil mir hɛmijə hɛj]
[und ʊɛ mɛ gzɛht ʊas hyt dər mønʃhɛjt drɔht]
[zɔ gsɛht mɛ ʊyrklɛx ʃʊarts nid numə rɔt]
[und ʊas mɛ nɔ xa hɔfən iʃ alɛj]
[das mir hɛmijə hɛj]
(Il y a des gens qui sans doute jamais, comme moi ici maintenant ne chanteraient, ils ne chanteraient à aucun prix, certes non, car ils ont des appréhensions. Au fond, ils se voient bien plus astucieux et ils pensent que c’est un grand malheur pour eux de sentir toujours sur eux une terrible pression, car ils ont des appréhensions. Je le sais, tu sues et ta voix tremble, cependant parfois ça va bien, il semble, et c’est une grande chance, même si nous le nions, que nous ayons des appréhensions. Quelle est la différence entre l’homme et le chimpanzé, pas l’absence de queue, pas notre peau de bébé, pas que nous ne grimpons pas aux arbres, non ! C’est que nous avons des appréhensions. Nous les hommes, nous nous imaginons différents, et s’il passe une jolie fille, à ce moment, nous suivons discrètement sa déambulation, car nous avons des appréhensions. Ce qui menace notre horizon, ce n’est pas le rouge, mais vraiment le noir, et ce qui meuble encore notre espoir, ce sont nos appréhensions)
(There are people who undoubtedly, like me here now would never sing, they would sing at no cost, certainly not, because they have apprehensions. Deep down, they see themselves much more clever and they think that it is a great misfortune for them to always feel a terrible pressure on them, because they have apprehensions. I know it, you sweat and your voice trembles, however sometimes it is well, it seems, and it is a great luck, even if we deny it, that we have apprehensions What is the difference between man and chimpanzee, not the lack of tail, not our baby skin, not that we do not climb trees, no! Is that we have apprehensions. We men, we imagine ourselves to be different, and if a pretty girl passes by, at that moment, we discreetly follow his wandering, because we have apprehensions. What threatens our horizon, it is not red, but really black, and what still fills our hope are our apprehensions)
ᏪᏁᏕ Ꮿ Ꮀ (Morning song- Cherokee)
Par
jan_jo
ᏪᏁᏕ Ꮿ Ꮀ
ᏪᏁᏕ Ꮿ Ꮀ
ᏪᏁᏕ Ꮿ ᏪᏁᏕ Ꮿ
Ꮀ Ꮀ Ꮀ Ꮀ
Ꭾ Ꮿ Ꮀ Ꭾ Ꮿ Ꮀ
Ꮿ Ꮿ Ꮿ
[ʊɛnɛdɛ ja hɔ]
[ʊɛnɛdɛ ja hɔ]
[ʊɛnɛdɛ ja ʊɛnɛdɛ ja]
[hɔ hɔ hɔ hɔ]
[hɛ ja hɔ hɛ ja hɔ]
[ja ja ja]
(Je suis le Grand Esprit, oh ! Je suis le Grand Esprit, oh ! Oh ! c’est ainsi, c’est ainsi, c’est, c’est, c’est !)
(I am the Great Spirit, oh ! I am the Great Spirit, oh ! Oh ! That's it, this is so, this is, this is, this is !)
Kuntur, kuntur (Pérou)
Par
jan_jo
Imapaqraq khuyallarqayki,
Imaqaraq wayllullarqayki
Khunan Hinalla, waqayunallaypaq
Kuntur, kuntur hina phawallaspachu,
llaqtan llaqtanlla purikullarqanki,
Kuntur, kuntur hina phawallaspachu
Wasin wasilla pasiarkullarqanki.
Hay kunturcha khuyallaway,
Hay kunturcha wayllullaway,
Kunturchan kani noqapas.
[imapakrak kʰujajarkajki]
[imakarak ʊajujarkajki]
[kʰunan hinaja ʊakajunajajpak]
[kuntur kuntur hina pʰaʊajaspaʧu]
[jaktan jaktaɲa purikujarkanki]
[kuntur kuntur hina pʰaʊajaspaʧu]
[ʊasin ʊasija pasjarkujarkanki]
[haj kunturʧa kʰujajaʊaj]
[haj kunturʧa ʊajujaʊaj]
[kunturʧan kani nɔkapas]
(Que je t’aurais aimé, que je t’aurais aimé, pleurer comme je pleure aujourd’hui, comme le condor volant de village en village, tu as marché comme le condor en vole peut être, tu as marché de maison en maison. Il y a mon petit condor qui m’aime, il y a mon petit condor qui n’aime que moi, je suis aussi un condor)
(That I would have loved you, that I would have loved you, cry like I cry today, like the flying condor from village to village, you walked like the condor flies maybe, you walked from house to house There is my little condor who loves me, there is my little condor who loves only me, I am also a condor)
Yaw kuntur (Pérou)
Par
jan_jo
« Qusqu llaqtapim,
Machu Piqchupi wayna Piqchupi
Purikunanchikpaq »
Yaw kuntur llaqtay urqupi tiyaq
Maymantam qawamuwachkanki,
Kuntur, kuntur
Apallaway llaqtanchikman, wasinchikman
Chay chiri urqupi, kutiytam munani,
Kuntur, kuntur.
Qusqu llaqtapim plazachallanpim
Suyaykamullaway,
Machu Piqchupi Wayna Piqchupi
Purikunanchikpaq.
Yaw kuntur llaqtay urqupi tiyaq
Maymantam qawamuwachkanki,
Kuntur, kuntur
Apallaway llaqtanchikman, wasinchikman
Chay chiri urqupi, kutiytam munani,
Kuntur, kuntur.
Qusqu llaqtapim plazachallanpim
Suyaykamullaway,
Machu Piqchupi Wayna Piqchupi
Purikunanchikpaq.
[kusku jaktapim]
[maʧu pikʧupi ʊajna pikʧupi]
[purikunanʧikpak]
[jaʊ kuntur jaktaj urkupi tijak]
[majmantam kaʊamuʊaʧkanki]
[kuntur kuntur]
[apajaʊaj jaktanʧikman ʊasinʧikman]
[ʧaj ʧiri urkupi kutijtam munani]
[kuntur kuntur]
[kusku jaktapim platsaʧajanpim]
[sujajkamujaʊaj]
[maʧu pikʧupi ʊajna pikʧupi]
[purikunanʧikpak]
[jaʊ kuntur jaktaj urkupi tijak]
[majmantam kaʊamuʊaʧkanki]
[kuntur kuntur]
[apajaʊaj jaktanʧikman ʊasinʧikman]
[ʧaj ʧiri urkupi kutijtam munani]
[kuntur kuntur]
[kusku jaktapim platsaʧajanpim]
[sujajkamujaʊaj]
[maʧu pikʧupi ʊajna pikʧupi]
[purikunanʧikpak]
(Ô majestueux condor des Andes, emmène-moi à mon foyer, dans les Andes, Ô condor. Je veux revenir à ma terre chérie et vivre avec mes frères Incas, ceux qui me manquent, Ô condor. Dans Cusco, dans la place principale, attends-moi. Par le Machu Pichu et le Huyana Pichu, nous nous promènerons)
(O majestic Andean condor, take me to my home in the Andes, O condor. I want to return to my dear land and live with my Inca brothers, those I miss, O condor. In Cusco, in the main square , wait for me. By Machu Pichu and Huyana Pichu, we will walk)
Tekla voda na valove - Текла вода на валове
Par
jan_jo
Encore une fois, non une histoire d'histoire géographique, mais une histoire de minorité, à savoir le nord du Kosovo - (danse de la région de Пећ [pɛtɕ] en serbe ou Pejë [pɛj] en albanais).
Cette vidéo montre des costumes Nord Kosovo, limite Serbie, Monténégro et Sandžak (république musulmane entre Serbie et Monténégro)
Les costumes dans cette vidéo montrent les deux entités à savoir gilet motifs dorés pour la communauté monténégrine, et gilet motifs noirs pour la communauté serbe.
Ces danses sont un mélange de danses serbes et monténégrines (à 1mn34, il s'agit de pas monténégrins)
Über den Wolken (Reinhard Mey - Allemagne)
Par
jan_jo
Wind Nord/Ost Startbahn null drei,
Bis hier hör‘ ich die Motoren.
Wie ein Pfeil zieht sie vorbei,
Und es dröhnt in meinen Ohren,
Und der nasse Asphalt bebt.
Wie ein Schleier staubt der Regen,
Bis sie abhebt und sie schwebt
Der Sonne entgegen.
Über den Wolken muß die Freiheit wohl grenzenlos sein.
Alle Ängste, alle Sorgen, sagt man,
Blieben darunter verborgen und dann
Würde, was uns groß und wichtig erscheint,
Plötzlich nichtig und klein.
Ich seh‘ ihr noch lange nach,
Seh‘ sie die Wolken erklimmen,
Bis die Lichter nach und nach
Ganz im Regengrau verschwimmen.
Meine Augen haben schon
Jenen winz‘gen Punkt verloren.
Nur von fern klingt monoton
Das Summen der Motoren.
Dann ist alles still, ich geh‘,
Regen durchdringt meine Jacke,
Irgend jemand kocht Kaffee
In der Luftaufsichtsbaracke.
In den Pfützen schwimmt Benzin,
Schillernd wie ein Regenbogen.
Wolken spiegeln sich darin.
Ich wär gern mitgeflogen.
Über den Wolken muß die Freiheit wohl grenzenlos sein.
Alle Ängste, alle Sorgen, sagt man,
Blieben darunter verborgen und dann
Würde, was uns groß und wichtig erscheint,
Plötzlich nichtig und klein.
Über den Wolken muß die Freiheit wohl grenzenlos sein.
Alle Ängste, alle Sorgen, sagt man,
Blieben darunter verborgen und dann
Würde, was uns groß und wichtig erscheint,
Plötzlich nichtig und klein.
[vint noʀt ost ʃtɑʀtbahn nul dʀaj]
[bis hi:ʀ høʀ'iɕ di; motoʀən]
[vi: ajn pfejl zi;ht zi: voʀbaj]
[unt ɛs drøhnt in majnən ohrən]
[unt dɛʀ nasə ɑsfɑlt bɛbt]
[vi: ajn ʃlajəʀ staʊpt dɛʀ ʀɛgən]
[bis zi: abhɛbt unt si: ʃwɛbt]
[dɛʀ zonə ɛntgegən]
[ybəʀ dɛn volkən mus di: fʀajhajt vo:l grɛnzənlos zajn]
[ɑlə ɛŋstə ɑlə zoʀgən zɑkt mɑn]
[bli:bən dɑʀuntəʀ fɛʀbogən unt dɑn]
[vyʀdə vɑs uns gros unt viɕtiɕ ɛʀʃajnt]
[pløtzliɕ niɕtiɕ unt klajn]
[iɕ ze: ihʀ nox lɑŋə nax]
[ze: zi: di: volkən ɛʀklimən]
[bis di: liɕtəʀ nɑx unt nɑx]
[gɑnts im ʀɛgəngʀaʊ fɛʀʃvimən]
[majnə aʊgən hɑbən ʃon]
[jɛnən vints'gən punkt fɛʀlorən]
[nuʀ fon fɛʀn klinkt monoton]
[das zumən dɛʀ motoʀən]
[dan ist ɑləs ʃtil iɕ gɛh]
[ʀɛgən duʀʃdʀinkt mɑjnə jɑkə]
[iʀgənt jɛmant koxt kɑfe:]
[in dɛʀ luftaʊfsiɕtsbɑʀɑkə]
[in dɛn pfytsən ʃvimt bɛntsin]
[ʃilɛʀnt vi: ajn ʀɛgənbogən]
[volkən ʃpi:gəln ziɕ dɑʀin]
[iɕ vɛʀ gɛʀn mitgɛflogən]
[ybəʀ dɛn volkən mus di: fʀajhajt vo:l grɛnzənlos zajn]
[ɑlə ɛŋstə ɑlə zoʀgən zɑkt mɑn]
[bli:bən dɑʀuntəʀ fɛʀbogən unt dɑn]
[vyʀdə vɑs uns gros unt viɕtiɕ ɛʀʃajnt]
[pløtzliɕ niɕtiɕ unt klajn]
[ybəʀ dɛn volkən mus di: fʀajhajt vo:l grɛnzənlos zajn]
[ɑlə ɛŋstə ɑlə zoʀgən zɑkt mɑn]
[bli:bən dɑʀuntəʀ fɛʀbogən unt dɑn]
[vyʀdə vɑs uns gros unt viɕtiɕ ɛʀʃajnt]
[pløtzliɕ niɕtiɕ unt klajn]
(Vent nord-est, piste zéro-trois, jusqu'ici j'entends les moteurs, comme une flèche, elle fend l'air, et provoque des vibrations dans mes oreilles, et l'asphalte mouillé tremble. La pluie bruine, comme un voile de poussière, jusqu'à ce qu'elle déchire le voile de pluie et qu'elle plane vers le soleil. Au-dessus des nuages, la liberté est sans doute infinie, toutes les peurs, tous les soucis, dit-on, restent ici-bas bien cachés, et alors tout ce qui nous semble grand et important, paraîtrait soudain petit et insignifiant. Je la suis du regard encore longtemps, je la vois grimper dans les nuages, jusqu'à voir disparaître les lumières peu à peu, puis complètement s'estomper dans le gris de la pluie. Mes yeux déjà ne voient plus ce petit point minuscule. Et de loin, résonnent seulement le bourdonnement monotone des moteurs. Au-dessus des nuages, la liberté est sans doute infinie, toutes les peurs, tous les soucis, dit-on, restent ici-bas bien cachés, et alors tout ce qui nous semble grand et important, paraîtrait soudain petit et insignifiant. Puis tout est devenu calme, je pars... L'eau de pluie s'infiltre dans mon veston, quelqu'un prépare du café dans la tour de contrôle aérienne, dans les flaques, l'essence surnage, chatoyant comme un arc-en-ciel. Les nuages s'y reflètent. Je m'envolerais bien volontiers [avec elle]. Au-dessus des nuages, la liberté est sans doute infinie, toutes les peurs, tous les soucis, dit-on, restent ici-bas bien cachés, et alors tout ce qui nous semble grand et important, paraîtrait soudain petit et insignifiant)
(North-easterly wind, runway zero-three, so far I hear the motors, like an arrow, it slices through the air, and causes vibrations in my ears, and the wet asphalt is shaking. The rain is drizzling, like a veil of dust, until it tears the veil of rain and hovers towards the sun.Above the clouds, freedom is undoubtedly infinite, all fears, all worries, they say , remain here below well hidden, and then everything that seems big and important to us, would suddenly appear small and insignificant. I follow her with my gaze for a long time, I see her climbing in the clouds, until I see the lights gradually disappear. little, then completely fade into the gray of the rain. My eyes already no longer see this tiny little point. And from afar, only the monotonous hum of the engines resonates. Above the clouds, freedom is undoubtedly infinite, all the fears, all the worries, they say, remain here below well hidden, and then all that seems great to us and important, would suddenly appear small and insignificant. Then everything became calm, I leave ... The rainwater seeps into my jacket, someone is brewing coffee in the air traffic control tower, in the puddles, gasoline floats, shimmering like a rainbow in sky. The clouds are reflected there. I'd be happy to fly away [with her]. Above the clouds, freedom is undoubtedly infinite, all fears, all worries, it is said, remain well hidden here below, and then everything that seems big and important to us would suddenly seem small and insignificant)
Danses de la région Pčinje et Vranje (Serbie)
Par
jan_jo
La région de Vranje et Pčinje faisait partie jusque la fin du 19e siècle à la Grande Bulgarie, puis fut donnée à la Serbie. C'est pour cette raison que l'on peut retrouver dans cette région des danses et chants d'origines de Serbie, Bulgarie, Macédoine et Kosovo, les 4 communautés actuelles dans cette région.
Градат Мијаци крст до облаци (Suzana Spasovska - Macédoine du Nord)
Par
jan_jo
Господе, сполај што не собра да прославиме,
Крст во наше славно село да изградиме,
Господе, сполај ти за сите твои добрини,
Овде да не носиш уште многу години,
Градат Мијаци крст до облаци,
Илинден е голем празник, да се прослави,
Да се собере Мијачијата, да ни дојдат сите горе
Eееј, в село мое, Лазарополе,
Народе, ајде да ве видам сите на нозе,
Тешкото со горди срца да го веземе,
Народе, ајде сите на глас да запееме,
Камбани за празник бијат, Св.Илија,
Градат Мијаци крст до облаци Илинден е голем
Празник, да се прослави,
Да се собере Мијачијата, да ни дојдат сите горе
Eееј, в село мое, Лазарополе.
[gɔspɔde spɔlaj ʃtɔ ne sɔbra da prɔslavimɛ]
[kərst vɔ naʃe slavnɔ selɔ da izgradime]
[gɔspɔde spɔlaj ti za site tvɔj dɔbrini]
[ɔvde da ne nɔsiʃ uʃte mnɔgu gɔdini]
[gradat mijatsi kərst dɔ ɔblatsi]
[ilinden e gɔlem praznik da se prɔslavi]
[da se sɔbere mijaʧijata da ni dɔjdat site gɔre]
[e:j v selɔ mɔe lazarɔpɔle]
[narɔde ajde da ve vidam site na nɔze]
[teʃkɔtɔ sɔ gɔrdi sərtsa da gɔ vezeme]
[narɔde ajde site na glas da zape:me]
[kambani za praznik bijat sveti ilija]
[gradat mijatsi kərst dɔ ɔblatsi]
[ilinden e gɔlem praznik da se prɔslavi]
[da se sɔbere mijaʧijata da ni dɔjdat site gɔre]
[e:j v selɔ mɔe lazarɔpɔle]
(Seigneur, Souviens-toi de ce qui nous a réuni pour célébrer, la construction de la croix dans notre glorieuse campagne , Seigneur, je vous remercie pour toute ta bonté, ne nous amène pas ici pendant de nombreuses années (amène-nous ici plus souvent) pour construire la croix des Miyaks sur les nuages (qui se dresse sur la montagne). Ilinden est une grande fête à célébrer, oui Miyaks montons là-haut (sur la montagne), Eeej dans mon vllage Lazaropole. Peuple, nous nous y retrouvons tous à pied, lourdement parés avec fierté de coeurs brodés, les cloches sonnent la Saint Ilija, pour construire la croix des Miyaks sur les nuages (qui se dresse sur la montagne). Ilinden est une grande fête à célébrer, pour rassemblerles Miyaks et à tous venir dans mon village, Eeej, Lazaropole)
[Miyaks (Мијаци) est la dénomination des purs habitants de la région de Lazaropole, Debar et jusque Galičnik]
(Lord, Remember what brought us together to celebrate, the building of the cross in our glorious countryside, Lord, thank you for all your goodness, don't bring us here for many years (bring us here more often) to build the cross of the Miyaks on the clouds (which stands on the mountain) Ilinden is a great feast to celebrate, yes Miyaks go up there (on the mountain), Eeej in my village Lazaropole. People, we ourselves we all meet there on foot, heavily adorned with pride with embroidered hearts, the bells ring Saint Ilija, to build the cross of the Miyaks on the clouds (which stands on the mountain). Ilinden is a great feast to celebrate, to bring together the Miyaks and to all come to my village, Eeej, Lazaropole)
[Miyaks (Мијаци) is the denomination of the pure inhabitants of the region of Lazaropole, Debar and even Galičnik]
Оро (Jelena Tomašević - Serbie)
Par
jan_jo
Ко ли милује, мило моје,
Ко ли усне те, снене буди,
Не заборави име моје,
Када крене да,
Да те љуби, класје моје не спавај.
Њега љуби, мене успавај.
Не ломи ми лед, воду нема,
Не соли ми рану, суза нема,
Ко ли заигра оро моје,
Нека не игра за нас двоје,
Класје, мене успавај.
Нуна неј,
Нуна нуна нуна нуна нуна неј,
Нуна неј
На Видовдан пробуди ме,
Да га опет погледам.
На Видовдан пробуди ме,
Још једном да га погледам.
[kɔ li milujɛ milɔ mojɛ]
[kɔ li ustɛ tɛ snɛnɛ budi]
[nɛ zabɔravi imɛ mɔjɛ]
[kada krɛnɛ da]
[da tɛ ʎubi klasjɛ mɔjɛ nɛ spavaj]
[ɲɛga ʎubi mɛnɛ uspavaj]
[nɛ lɔmi mi lɛd vɔdu nɛma]
[nɛ sɔli mi ranu suza nɛma]
[kɔ li zajgra ɔrɔ mɔjɛ]
[nɛka nɛ igra za nas dvɔjɛ]
[klasjɛ mɛnɛ uspavaj]
[nuna nɛj]
[nuna nuna nuna nuna nuna nɛj]
[nuna nɛj]
[na vidɔvdan prɔbudi mɛ]
[da ga ɔpɛt pɔglɛdam]
[na vidɔvdan prɔbudi mɛ]
[jɔʃ jɛdnɔm da ga pɔglɛdam]
(Qui te caresse mon chéri, qui réveille tes lèvres endormies, n’oublie pas mon nom dès qu’elle commence à t’embrasser. Mon épi, ne dors pas, embrasse le, endors-moi. Ne brise pas ma glace, il n’y a pas d’eau, ne salis pas mes blessures, il n’y a pas de larme, qui danse mon Horo ne peut pas le danser pour nous deux, épis endors-moi. Nuna Nej, nuna … à la Saint Vitus (Vidovdan) réveille-moi, pour que je le regarde à nouveau, à la Saint Vitus, réveille-moi, pour que je le regarde une dernière fois)
[nuna nej : berceuse que chantent les mères à leurs bébés pour les endormir]
[Vidovdan : fête nationale serbe le 28 juin]
(Who caresses you my darling, who wakes up your sleeping lips, don't forget my name as soon as she starts to kiss you. My ear, don't sleep, kiss him, put me to sleep. Don't break my ice, it there is no water, do not soil my wounds, there are no tears, who dances my Horo cannot dance it for both of us, ears put me to sleep. Nuna Nej, nuna… à la Saint Vitus (Vidovdan) wake me up, to look at him again, a la Saint Vitus, wake me up, to look at him one last time)
[nuna nej: lullaby that mothers sing to their babies to put them to sleep]
[Vidovdan: Serbian national holiday on June 28]
Прстен ми падна, мале (Macédoine du Nord - Région Miyak)
Par
jan_jo
Прстен ми падна, мале,
Прстен ми падна,
Прстен ми падна, мале,
Отаде река.
Отаде река, мале,
Отаде река,
Отаде река, мале,
Во песочина.
Во песочина, мале,
Во песочина,
Во песочина, мале,
На месечина.
Овчар помина, мале,
Овчар помина,
Овчар помина, мале,
Тој ми го најде.
Таксај му, таксај Нешо,
Што ќе му такаш ?
Таксај му, таксај Нешо,
Што ќе му такаш ?
И да му таксам, мале,
И да му таксам,
И да му таксам, мале,
Фајда си нема.
[pərsten mi padna male
pərsten mi padna
pərsten mi padna male
ɔtade reka
ɔtade reka male
ɔtade reka
ɔtade reka male
vɔ pesɔʧina
vɔ pesɔʧina male
vɔ pesɔʧina
vɔ pesɔʧina male
na meseʧina
ɔvʧar pɔmina male
ɔvʧar pɔmina
ɔvʧar pɔmina male
tɔj mi gɔ najde
taksaj mu taksaj neʃɔ
ʃtɔ kje mu takaʃ
taksaj mu taksaj neʃɔ
ʃtɔ kje mu takaʃ
i da mu taksam male
i da mu taksam
i da mu taksam male
fajda si nema]
Прстен ми падна Нешо
Прстен ми падна,
Прстен ми падна Нешо
Отаде река.
Отаде река Нешо
Отаде река,
Отаде река Нешо
Во песочина.
Овчар го најде лудо
Овчар го најде,
Овчар го најде лудо
Па не го дава.
Таксај му таксај Нешо
Таксај му таксај,
Таксај му таксај Нешо
Што ќе му таксаш.Овчар ми бара лудо
Овчар ми бара,
Овчар ми бара лудо
Белото лице.
Белото лице лудо
Белото лице,
Белото лице лудо
Рамната снага.
[pərsten mi padna neʃɔ
pərsten mi padna
pərsten mi padna neʃɔ
ɔtade reka
ɔtade reka neʃɔ
ɔtade reka
ɔtade reka neʃɔ
vɔ pesoʧina
ɔvʧar gɔ najde ludɔ
ɔvʧar gɔ najde
ɔvʧar gɔ najde ludɔ
pa ne gɔ dava
taksaj mu taksaj neʃɔ
taksaj mu taksaj
taksaj mu taksaj neʃɔ
ʃtɔ kje mu taksaʃɔvʧar mi bara ludɔ
ɔvʧar mi bara
ɔvʧar mi bara ludɔ
belɔtɔ litse
belɔtɔ litse ludɔ
belɔtɔ litse
belɔtɔ litse ludɔ
ramnata snaga]
(Mon anneau est tombé, mère, mon anneau est tombé, mon anneau est tombé, mère, de l’autre côté de la rivière. De l’autre côté de la rivière, mère, fe l’autre côté de la rivière, de l’autre côté de la rivière, mère, dans le sable. Dans le sable, mère, dans le sable, dans le sable mère, à la tombée de la nuit. Un berger y est passé, mère, un berger y est passé, un berger y est passé, mère, il l’a trouvé pour moi. Promets lui Nesha, que lui promettras tu ?, promets lui Nesha, que lui promettras tu ?. Et si je lui promets, mère, et si je lui promets, et si je lui promets, mère, il ne fera rien de bon)
(My ring fell off, on the other side of the river, on the other side of the river, in the sand, in the sand, under the moon, shepherd passed by, and he found it. Promise him, promise, Nešo, what will you promise him ? Even to promise him, there's no point, promise him, promise, Nešo, your white face, promise him, promise, Nešo, your dark eyes. Even to promise him, young man, there's no point)
الله الله يا بابا (Tunisie)
Par
jan_jo
يا ... يا... يا يا ... يا يا ... يا ... يا ... عيوني
الله الله يا بابا و السلام عليك يا بابا ،
سيدي منصور يا بابا و نجيك نزور يا بابا
الله الله يا بابا و السلام عليك يا بابا ،
الله الله يا بابا و السلام عليك يا بابا
سيدي منصور يا بابا و نجيك نزور يا بابا
هاي هاي هاي أشهد بالله يا بابا، ما عشقت سواه يا بابا
جرح الحبيب يا بابا علاش صعيب يابابا ،
شحال يتيم يا بابا، ملهوف عليك يابابا
و أشهد بالله يا بابا ما عشقت سواه
و نجيك يا سيدي و نجيك يا سيدي،
بشموع في إيدي بشموع في إيدي
و النار في قلبي و النار في قلبي ، تحرق وريدي تحرق وريدي
الله الله يا بابا و السلام عليك يا بابا، الله الله يا بابا و السلام عليك يا بابا
سيدي منصور يا بابا و نجيك نزور يا بابا
ياي ياي ياي و كحيل العين يا بابا ، حلو الخدين يا بابا
حلو و مغرور يا بابا ، وعيونه بحور يا بابا ،
و غرقت معاه يا بابا
عذبني جفاه يا بابا ،كحيل العين يا بابا ،
أخذ قلبي الى فين يا بابا
سيدي واسيني سيدي واسيني ، إحكي و حاكيني إحكي و حاكيني
صبّر لي حالي صبّر لي حالي ، على اللي ناسيني على اللي ناسيني
الله الله يا بابا و السلام عليك يا بابا ، الله الله يا بابا و السلام عليك يا بابا
سيدي منصور يا بابا و نجيك نزور يا بابا ، أشهد بالله يا بابا ،
ما عشقت سواه يا بابا
و نجيك نزور يا بابا
، الله الله يا بابا و السلام عليك يا بابا سيدي منصور يا بابا
الله الله يا بابا و السلام عليك يا بابا ، سيدي منصور يا بابا
و نجيك نزور يا بابا
[al:ah al:ah ja baba
wɨ s'lam ɑlɛk ja baba
al:ah al:ah ja baba
wɨ s'lam ɑlɛk ja baba
sidi mansur ja baba
wɨnʒɨk ɨnzur ja baba
al:ah al:ah ja baba
wɨ s'lam ɑlɛk ja baba
al:ah al:ah ja baba
wɨ s'lam ɑlɛk ja baba
sidi mansur ja baba
wɨnʒɨk ɨnzur ja baba
aʃ'had bɨl:ah ja baba
mɑʃɨgt sɨwa:h ja baba
ʒarɑ el ɑbɨ:b ja baba
ɑlaʒ ɛsɑɨ:b ya baba
wɛʃ ɑli: fɨ:h ja baba
malhuf ɑlɨ:h ya baba
waʃ'had bɨl:ah ja baba
mɑʃɨgt sɨwa:h ja baba
wɨnʒi:k ja sidi
wɨnʒi:k ja sidi
bɨshmwɑ fi i:di:bɨshmwɑ fi i:di:
wɨnnar fi galbi:
wɨnnar fi galbi:
tɑrɛg wari:di:
tɑrɛg wari:di:
al:ah al:ah ja baba
wɨ s'lam ɑlɛk ja baba
al:ah al:ah ja baba
wɨ s'lam ɑlɛk ja baba
sidi mansur ja baba
wɨnʒɨk ɨnzur ja baba
wɨ ka ai:l ɛl ɑi:n ja baba
ɑɨlw ɛl xadi:n ja baba
ɑɨlw wi mabʀur ja baba
wi ɑjunu bu:r ja baba
wi xaregt maɑ:h ja baba
ɑsɛbni ʒfah ja baba
wi ka ɑi:l ɛl ɑjn
xada galbi lɨ fi:n
sidi wasi:ni:
sidi wasi:ni:
ɑ:ki wi ɑ:ki:ni:
sabarli ɑ:lɑ:
ɑ:l:i nasi:ni:
ɑ:l:i nasi:ni:
al:ah al:ah ja baba
wɨ s'lam ɑlɛk ja baba
al:ah al:ah ja baba
wɨ s'lam ɑlɛk ja baba
sidi mansur ja baba
wɨnʒɨk ɨnzur ja baba
hey hey hey
aʃ'had bɨl:ah ja baba
mɑʃɨgt sɨwa:h ja baba
aʃ'had bɨl:ah
mɑʃɨgt sɨwa:h ja baba
sidi mansur ja baba
wɨnʒɨk ɨnzur ja baba
al:ah al:ah ja baba
wɨ s'lam ɑlɛk ja baba
al:ah al:ah ja baba
wɨ s'lam ɑlɛk ja baba
sidi mansur ja baba
wɨnʒɨk ɨnzur ja baba
hey hey hey
wɨ ka ai:l ɛl ɑi:n ja baba
ɑɨlw ɛl xadi:n ja baba]
(Allah, Allah, ô mon père, la paix et le salut sont sur toi, Allah, Allah ô mon père, la paix et le salut sont sur toi, Sidi Mansour ô mon père, je viendrais te rendre visite ô mon père, Dieu est témoin ô mon père, je n'ai jamais aimé personne d'autre que lui ô mon père, le chagrin causé par mon bien-aimé ô mon père, le soigner est difficile ô mon père, ce qu'est mon état ô mon père, je suis excitée pour lui ô mon père, et dieu est mon témoin ô mon père, que je n'ai jamais aimé personne d'autre que lui ô mon père, je viendrai à toi mon père, avec une bougie dans la main et le feu dans mon cœur brûle mes veines, celui avec les yeux noirs ô mon père, avec de belles joues, beau et fascinant, ses yeux sont comme la mer, noyés avec lui, son absence me torture, celui avec les yeux noirs, où il a pris mon cœur, mon maître, facilite moi, parle et dis moi, fais moi résister, celui qui m'a oublié)
(Allah, Allah, ô my father, peace and greeting are on you, Allah, Allah ô my father, peace and greeting are on you, Sidi Mansour ô my father, I would come to visit you ô my father, God is witness ô my father, I have never liked anybody else than him ô my father, the grief caused by my beloved ô my father, to treat him is difficult ô my father, what is my state ô my father, I am thrilled for him ô my father, and God is my witness ô my father, that I have never liked anybody else than him ô my father, I will come to you my father, with a candle in the hand and the fire in my heart burns my veins, that with the black eyes ô my father, with nice cheeks, nice and intriguing, the eyes are as the sea, drowned with him, his absence tortures me, that with the black eyes, where he took my heart, my master, makes easier me, speaks and says to me, makes me resist, the one who forgot me)
הנה מה טוב (Israel)
Par
jan_jo
הנה מה טוב ומה נעים
שבת אחים גם יחד
הנה מה טוב ומה נעים
שבת אחים גם יחד.
הנה מה טוב
שבת אחים גם יחד
הנה מה טוב
שבת אחים גם יחד
[inɛ mah tɔf umah najim
ʃevɛt axim gam jaxat
inɛ mah tɔf umah najim
ʃevɛt axim gam jaxat
inɛ mah tɔf
ʃevɛt axim gam jaxat
inɛ mah tɔf
ʃevɛt axim gam jaxat]
(Ah ! qu’il est bon, qu’il est doux à des frères de vivre dans une étroite union ! Ah ! qu’il est bon, qu’il est doux à des frères de vivre dans une étroite union ! Ah ! qu’il est bon, de vivre dans une étroite union ! Ah ! qu’il est bon, de vivre dans une étroite union !)
(Ah! How good, how sweet for brothers to live in close union! Ah! How good, how sweet for brothers to live in close union! Ah! What 'it is good to live in close union! Ah! how good it is to live in close union!)
Врбице, врбо зелена (Kosovo - Prizrenska Goro)
Par
jan_jo
Joué et chanté par minorité Gorani (comme les Pomaci bulgares, convertis de force durant occupation ottomane)
Врбице, врбо зелена,
Што си се рано развила ?
Не ли си гајле имала,
Не ли те мајка карала ?
Врбице, врбо зелена,
Овчара сум го имала,
До поноћ сум го чекала,
(До поноч сум чекала)
Од поноћ сум преспивала.
(Од поноч сум преспивала)
[vərbitsɛ vərbɔ zɛlɛna
ʃtɔ si sɛ ranɔ razvila
nɛ li si gajlɛ imala
nɛ li tɛ majka karala
vərbitsɛ vərbɔ zɛlɛna
ɔvʧara sɔm gɔ imala
dɔ pɔnɔtɕ sɔm gɔ ʧɛkala
/dɔ pɔnɔʧ sum gɔ ʧekala/
ɔd pɔnɔtɕ sɔm prɛspivala]
/ɔd pɔnɔʧ sum prespivala]
Врбице, врбо зелена,
Врбо зелена,
Гјургјев денова,
Што си се рано развила ?
Што си се рано развила,Врбо зелена,
Гјургјев денова,
Не ли си гајле имала,
Не ли си гајле имала,
Врбо зелена,
Гјургјев денова,
/ Ѓурѓев денова/
Овчара сум го имала,
Овчара сум го имала,
Врбо зелена,
Гјургјев денова,
/ Ѓурѓев денова/
До поноћ сум го чекала,
(До поноч сум чекала)
До поноћ сум го чекала,
(До поноч сум чекала)
Врбо зелена,
Гјургјев денова,
/ Ѓурѓев денова/
Од поноћ сум преспивала.
(Од поноч сум преспивала)
[vərbitsɛ vərbɔ zɛlɛna
vərbɔ zɛlɛna
gjurgjɛv dɛnɔva
ʃtɔ si sɛ ranɔ razvila
ʃtɔ si sɛ ranɔ razvilavərbɔ zɛlɛna
gjurgjɛv dɛnɔva
nɛ li si gajlɛ imala
nɛ li si gajlɛ imala
vərbɔ zɛlɛna
gjurgjɛv dɛnɔva
ɔvʧara sɔm gɔ imala
ɔvʧara sɔm gɔ imala
vərbɔ zɛlɛna
gjurgjɛv dɛnɔva
dɔ pɔnɔtɕ sɔm gɔ ʧɛkala
/dɔ pɔnɔʧ sum gɔ ʧekala/
dɔ pɔnɔtɕ sɔm gɔ ʧɛkala
/dɔ pɔnɔʧ sum gɔ ʧekala/
vərbɔ zɛlɛna
gjurgjɛv dɛnɔva
ɔd pɔnɔtɕ sɔm prɛspivala]
/ɔd pɔnɔʧ sum prespivala]
(Oh petit saule , petit saule vert, pourquoi n’avoir pas grandi plus tôt, te manques-t-il des soins ? Ta mère te gronde-t-elle ? J’ai eu un berger, jusqu’à minuit je l’attendais, depuis minuit, je dormais)
(Oh little willow, little green willow, why haven't you grown up sooner, are you lacking care? Is your mother scolding you? I had a shepherd, until midnight I been waiting, since midnight, I was sleeping)
Jugoslavijo – Југославијо (Ex-Yougoslavie)
Par
jan_jo
Od Vardara pa do Triglava
Od Đerdapa pa do Jadrana
Kao niska sjajnog Đerdana
Svetliš suncem obasjana
Ponosito sred Balkana
Jugoslavijo, Jugoslavijo.
Volim tvoje reke i more
Tvoje šume, polja i gore
Volim tvoje ljude ponosne
I ratara i pastira
U frulicu kad zasvira
Jugoslavijo, Jugoslavijo.
Krv se mnoga za te prolila
Borba te je naša rodila
Radnička te ruka stvorila
Živi srećna u slobodi
Ljubav naša nek' te vodi
Jugoslavijo, Jugoslavijo.
Од Вардара па до Триглава
Од Ђердапа па до Јадрана
Као ниска сјајног Ђердана
Светлиш сунцем обасјана
Поносито сред Балкана
Југославијо, Југославијо.
Волим твоје реке и море
Твоје шуме, поља и горе
Волим твоје људе поносне
И ратара и пастира
У фрулицу кад засвира
Југославијо, Југославијо.
Крв се многа за те пролила
Борба те је наша родила
Радничка те рука створила
Живи срећна у слободи
Љубав наша нек' те води
Југославијо, Југославијо.
[ɔd vardara pa dɔ triglava]
[ɔd djɛrdapa pa dɔ jadrana]
[kaɔ niska sjajnɔg djɛrdana]
[svijɛtlim suntsɛm ɔbasjana]
[pɔnɔsitɔ srɛd balkana]
[jugoslavijɔ jugoslavijɔ]
[ʃirɔm svɛta put mɛ vɔdjɔ]
[za sudbɔm sam svɔjɔm ʜɔdjɔ]
[u sərtsu sam tɛbɛ nɔsjɔ]
[uvɛk si mi draga bila]
[dɔmɔvinɔ mɔja mila]
[jugoslavijɔ jugoslavijɔ]
[vɔlim tvɔjɛ rɛkɛ i gɔrɛ]
[tvɔjɛ ʃumɛ pɔʎa i mɔrɛ]
[vɔlim tvɔjɛ ʎudɛ pɔnɔsnɛ]
[i ratara i pastira]
[uz frulitsu kad zasvira]
[jugoslavijɔ jugoslavijɔ]
[kərv sɛ mnɔga za tɛ prɔlila]
[bɔrba tɛ jɛ naʃa rɔdila]
[radniʧka tɛ ruka stvɔrila]
[ʒivi srɛtɕna u slɔbɔdi]
[ʎubav naʃa nɛk tɛ vɔdi]
[jugoslavijɔ jugoslavijɔ]
(Du Vardar au Triglav, de Djerdap à l'Adriatique, brillant à Djerdan, le soleil t’innonde de
lumière, au milieu des Balkans fièrement, Yougoslavio, Yougoslavio. J’aime tes rivières et mer,
tes forêts, champs et montagnes, j'aime ton peuple fier, et les agriculteurs et les bergers, avec
leur flûte quand ils jouent, Yougoslavio, Yougoslavio. Pour toi tant de sang a coulé, pour la lutte
où tu es né, des mains d’ouvriers t’ont créé, heureux de vivre en liberté, où notre amour va nous
conduire, Yougoslavio, Yougoslavio)
Në ditelindjen e Enverit (Zoja Pali - Albanie)
Par
jan_jo
Gjirokastër heroinë,
Bujarisht prite Shqipërin
T’sollëm kang e burim drite
T’lumt për djalin që ti rrite o hej
Niste menja e zemra e Tij
T’rrahin fort për kët Shqipnin o hej
Zemrat tona gzojm’ njiherit,
Në ditlindjen e Enverit,
Urojn’ t’bardhat nanat tona :
T’njefshim t’miren, o Enver Hoxha !
Si ortek që zbret prej malit,
Derdhën n’sofër t’festivalit
Fjal’ prej zemre, bardh’ si bora:
Bir i popullit të lumt’ dora o hej
N’lule t’ballit gjujm’ tradhtinë,
Qelibar e rujm Partinë o hej
Zemrat tona gzojm’ njiherit,
Në ditelindjen e Enverit,
Urojn’ t’bardhat nanat tona:
T’njefshim t’miren, o Enver Hoxha !
Gjumi kurrë nuk të zuni,
Vepra e jote armiqt’ tundi;
Çove lart grushtin e zanin,
Jetën lidhe me vatanin, o hej
T’lindi kombi burr’ të rrall,
Lum Partia që t’ka n’ballë, o hej
T’lindi kombi burr’ të rrall,
Lum Partia që t’ka n’ballë, o hej
Zemrat tona gzojm’ njiherit,
Në ditelindjen e Enverit,
Urojn’ t’bardhat nanat tona:
T’njefshim t’mirën, o Enver Hoxha !
Urojn’ t’bardhat nanat tona:
T’njefshim t’mirën, o Enver Hoxha !
[djirɔkastər hɛrɔin]
[bujariʃt pritɛ ʃtɕipərin]
[t'sɔləm kaŋ ɛ burim dritɛ]
[t'lum pər djalin tɕə ritɛ ɔ hɛj]
[nistɛ mɛɲa ɛ zɛmra ɛ tij]
[t'rahin fɔrt pər kət ʃtɕipnin ɔ hɛj]
[zɛmra tɔna gzɔjm' ɲihɛrit]
[nə ditɛlindjɛn ɛ ɛnvɛrit]
[urɔjn' t'barðat nant tɔna]
[t'ɲɛfʃim t'mirɛn ɔ ɛnvɛr hɔʤa]
[si ɔrtɛk tɕə zbrɛt prɛj malit]
[dɛrðən n'sɔfər t'fɛstivalit]
[fjal' prɛj zɛmrɛ barð' si bɔra]
[bir i pɔpulit tə lumt' dɔra ɔ hɛj]
[n'lulɛ t'balit djujm' traðtin]
[tɕɛlibar ɛ rujm partin ɔ hɛj]
[zɛmra tɔna gzɔjm' ɲihɛrit]
[nə ditɛlindjɛn ɛ ɛnvɛrit]
[urɔjn' t'barðat nant tɔna]
[t'ɲɛfʃim t'mirɛn ɔ ɛnvɛr hɔʤa]
[djumi kur nuk tə zuni]
[vɛpra ɛ jɔtɛ armitɕ'tundi]
[ʧɔvɛ lart gruʃtin ɛ zanin]
[jɛtən liðɛ mɛ vatanin ɔ hɛj]
[t'lindi kɔmbi bur' tə ral]
[lum partja tɕə t' ka n' bal ɔ hɛj]
[t'lindi kɔmbi bur' tə ral]
[lum partja tɕə t' ka n' bal ɔ hɛj]
[zɛmra tɔna gzɔjm' ɲihɛrit]
[nə ditɛlindjɛn ɛ ɛnvɛrit]
[urɔjn' t'barðat nant tɔna]
[t'ɲɛfʃim t'mirɛn ɔ ɛnvɛr hɔʤa]
[urɔjn' t'barðat nant tɔna]
[t'ɲɛfʃim t'mirɛn ɔ ɛnvɛr hɔʤa]
(Gjirokastre, toi héroïne ! Tu as été une généreuse hôte en Albanie, Nous avons apporté la chanson, une fontaine de lumière, béni est le fils que tu as élevé (Enver Hoxha), oh hey !, Tu as élevé un courageux, grand homme pour ce pays, pour l’Albanie, oh hey !, Tous nos cœurs sont joyeux au même moment pour l’anniversaire d’Enver, Nos blanches (vénérables) mères souhaite « puissions voir seulement de bonne choses t’arriver, oh Enver Hoxha », comme une avalanche descendant de la montagne, Nous nous sommes répandus pour rejoindre la table à ce festival, les mots des cœurs pures comme la neige : le chemin à suivre, fils du peuple, oh hey ! Nous tirons sur les traitres droit dans le front, oh hey ! Tu ne t’es jamais endormi, tes actes ont secoué les ennemis, Tu te relève haut le premier de ta voix, Tu as attaché ta vie à la patrie, oh hey ! Tu étais né parmi le peuple, un homme rare, chanceux le parti de t’avoir à sa tête, oh hey !)
(Gjirokastre, you heroine! You were a generous guest in Albania, We brought the song, a fountain of light, blest is the son that you raised (Enver Hoxha), oh hey! You brought up a courageous, great man for this country, for Albania, oh hey! All our hearts are cheerful at the same time for the Enver's birthday, Our white (venerable) mothers wish «as possible see only good things arriving at you, oh Enver Hoxha», as an avalanche going down from the mountain, We spread to join the table in this festival, the words of pure hearts as the snow: the way to be followed, threads of the people, oh hey! We pull on the traitors direct in the forehead, oh hey! You have never fallen asleep, your acts shook the enemies, Hushed up raises you high the first of your voice, You tied your life to fatherland, oh hey! You were born among the people, a rare, lucky man the party to have you at the head, oh hey!)
राधा - Rādhā (Shreya Ghoshal, Udit Narayan, Vishal Dadlani & Shekhar Ravjiani - Inde)
Par
jan_jo
Radha likes to move that desi Radha body
Radha likes to move that desi Radha body
And everybody blames it on Radha
छेड़े है हमका दैयाँ बैरी कन्हैया
And everybody blames it on Radha
Radha likes to move that desi Radha body
Radha likes to move that desi Radha body
बजाये बांसुरी, बड़ा आया चित्तचोर
ढुंढूँगी चारों ओर मिलेगा कोई और
दूंगी मैं हाथों में मेरे दिलकी ये डोर
ओ राधा को संभालो, कोई इसे बता दो
हे राधा, राधा काहे इतना गुरूर भला
तूने क्या सोचा, "एक तू ही मशहूर यहाँ?"
लाखों हैं गोपियाँ भी हमपे फ़िदा
ओ रहने दे रे कान्हा, भूलेगा तू सताना
Radha likes to move that desi Radha body
Radha likes to move that desi Radha body
हो, पनघट पे आके सैयाँ मरोड़े बैयाँ
And everybody blames it on Radha
छेड़े है हमका दैयाँ बैरी कन्हैया
And everybody blames it on Radha
Radha likes to move that desi Radha body
Radha likes to move that desi Radha body
[gopiyɔ̃ sə̃gə gʰu:mẽ kanhəjɑ]
[pənəgʰət'ə pe ɑke səjɑ: mərore bəjɑ:]
[ʧere həj həməkɑ dəjɑ: bəjri: kənhəjɑ:]
[hʊɑ həj əjse bɑvəlɑ ʤo kəhətɑ ʤɑe]
[o rɑdʰɑ teri: nət'əkʰət'ə nəʤərijɑ]
[o pi:ʧe pi:ʧe sɑri: nəgərijɑ]
[o rɑdʰɑ teri: nət'əkʰət'ə nəʤərijɑ]
[o pi:ʧe pi:ʧe sɑri: nəgərijɑ]
[bəʤaje bɑmsuri: bərɑ ɑjɑ ʧit:əʧorə]
[dʰ'umdʰ'u:gi: ʧɑrom orə milegɑ koji ɔrə]
[d'umgi: məjm hɑtʰom mem mere diləki: je d'orə]
[o rɑdʰɑ rɑdʰɑ bʰoli: di:vɑni: həj]
[o rɑdʰɑ rɑdʰɑ do pələ ʤəvani: həj]
[o rɑdʰɑ ko səmbʰɑlo koji ise bətɑ do]
[o rɑdʰɑ teri: nət'əkʰət'ə nəʤərijɑ]
[o pi:ʧe pi:ʧe sɑri: nəgərijɑ]
[hʊɑ həj əjse bɑvəlɑ ʤo kəhətɑ ʤɑe]
[o rɑdʰɑ teri: nət'əkʰət'ə nəʤərijɑ]
[o pi:ʧe pi:ʧe sɑri: nəgərijɑ]
Не си го продавай, Кольо (Bulgarie - Pirin)
Par
jan_jo
Не си го продавай, Кольо, чифлико
Мама не ме дава Кольо за тебе.
Не си го продавай, Кольо, чифлико,
Мама не ме дава Кольо за тебе...
По меани одиш Кольо, руйно вино пиеш,
Дома не си одиш, Кольо да спиеш.
По меани одиш Кольо, руйно вино пиеш,
Дома рано не си одиш, Кольо да спиеш...
Колко ти чини Кольо, чифлико,
Толко ми чини Кольо, меракот,
Колко ти чини Кольо, чифлико,
Толко ми чини Кольо, меракот,
По меани одиш Кольо, руйно вино пиеш,
Дома не си одиш, Кольо да спиеш.
По меани одиш Кольо, руйно вино пиеш,
Дома рано не си одиш, Кольо да спиеш...
Колко ти чинат Кольо, мегите,
Толко ми чинат Кольо, вегите.
Колко ти чинат Кольо, мегите,
Толко ми чинат Кольо, вегите.
По меани одиш Кольо, руйно вино пиеш,
Дома не си одиш, Кольо да спиеш.
По меани одиш Кольо, руйно вино пиеш,
Дома рано не си одиш, Кольо да спиеш...
Колко ти чини Кольо, търлото,
Толко ми чини Кольо, гърлото
Колко ти чини Кольо, търлото,
Толко ми чини Кольо, гърлото
По меани одиш Кольо, руйно вино пиеш,
Дома не си одиш, Кольо да спиеш.
По меани одиш Кольо, руйно вино пиеш,
Дома рано не си одиш, Кольо да спиеш...
[nɛ si gɔ prɔdavaj kɔʎɔ ʧiflikɔ]
[mama nɛ mɛ dava kɔʎɔ za tɛbɛ]
[nɛ si gɔ prɔdavaj kɔʎɔ ʧiflikɔ]
[mama nɛ mɛ dava kɔʎɔ za tɛbɛ]
[pɔ mɛani ɔdiʃ kɔʎɔ rujnɔ vinɔ pjɛʃ]
[dɔma nɛ si ɔdiʃ kɔʎɔ da spjɛʃ]
[pɔ mɛani ɔdiʃ kɔʎɔ rujnɔ vinɔ pjɛʃ]
[dɔma nɛ si ɔdiʃ kɔʎɔ da spjɛʃ]
[kɔʊkɔ ti ʧini kɔʎɔ ʧiflikɔ]
[tɔʊkɔ mi ʧini kɔʎɔ mɛrakɔt]
[kɔʊkɔ ti ʧini kɔʎɔ ʧiflikɔ]
[tɔʊkɔ mi ʧini kɔʎɔ mɛrakɔt]
[pɔ mɛani ɔdiʃ kɔʎɔ rujnɔ vinɔ pjɛʃ]
[dɔma nɛ si ɔdiʃ kɔʎɔ da spjɛʃ]
[pɔ mɛani ɔdiʃ kɔʎɔ rujnɔ vinɔ pjɛʃ]
[dɔma nɛ si ɔdiʃ kɔʎɔ da spjɛʃ]
[kɔʊkɔ ti ʧinat kɔʎɔ mɛgitɛ]
[tɔʊkɔ mi ʧinat kɔʎɔ vɛgitɛ]
[kɔʊkɔ ti ʧinat kɔʎɔ mɛgitɛ]
[tɔʊkɔ mi ʧinat kɔʎɔ vɛgitɛ]
[pɔ mɛani ɔdiʃ kɔʎɔ rujnɔ vinɔ pjɛʃ]
[dɔma nɛ si ɔdiʃ kɔʎɔ da spjɛʃ]
[pɔ mɛani ɔdiʃ kɔʎɔ rujnɔ vinɔ pjɛʃ]
[dɔma nɛ si ɔdiʃ kɔʎɔ da spjɛʃ]
[kɔʊkɔ ti ʧini kɔʎɔ tərlɔtɔ]
[tɔʊkɔ mi ʧini kɔʎɔ gərlɔtɔ]
[kɔʊkɔ ti ʧini kɔʎɔ tərlɔtɔ]
[tɔʊkɔ mi ʧini kɔʎɔ gərlɔtɔ]
[pɔ mɛani ɔdiʃ kɔʎɔ rujnɔ vinɔ pjɛʃ]
[dɔma nɛ si ɔdiʃ kɔʎɔ da spjɛʃ]
[pɔ mɛani ɔdiʃ kɔʎɔ rujnɔ vinɔ pjɛʃ]
[dɔma nɛ si ɔdiʃ kɔʎɔ da spjɛʃ]
Macédonien :
Не си го продавај Кољо чифликот,
Мама не ме дава Кољо за тебе.
По меани одиш Кољо, рујно вино пиеш,
Дома рано не си одиш да спиеш...
Колку ти чини Кољо чифликот,
Толку ми чини Кољо лицето.
По меани одиш Кољо, рујно вино пиеш,
Дома рано не си одиш да спиеш...
Не си го продавај Кољо трлото,
Мама не ме дава Кољо за тебе.
По меани одиш Кољо, рујно вино пиеш,
Дома рано не си одиш да спиеш...
Колку ти чини Кољо трлото,
Толку ми чини Кољо грлото.
По меани одиш Кољо, рујно вино пиеш,
Дома рано не си одиш да спиеш
[ne si prɔdavaj kɔʎɔ ʧiflikɔt]
[mama ne me dava kɔʎɔ za tebe]
[pɔ meani ɔdiʃ kɔʎɔ rujnɔ vinɔ pjeʃ]
[dɔma ranɔ ne si ɔdiʃ da spjeʃ]
[kɔlku ti ʧini kɔʎɔ ʧiflikɔt]
[tɔlku mi ʧini kɔʎɔ litsetɔ]
[pɔ meani ɔdiʃ kɔʎɔ rujnɔ vinɔ pjeʃ]
[dɔma ranɔ ne si ɔdiʃ da spjeʃ]
[ne si prɔdavaj kɔʎɔ tərlɔtɔ]
[mama ne me dava kɔʎɔ za tebe]
[pɔ meani ɔdiʃ kɔʎɔ rujnɔ vinɔ pjeʃ]
[dɔma ranɔ ne si ɔdiʃ da spjeʃ]
[kɔlku ti ʧini kɔʎɔ tərlɔtɔ]
[tɔlku mi ʧini kɔʎɔ gərlɔtɔ]
[pɔ meani ɔdiʃ kɔʎɔ rujnɔ vinɔ pjeʃ]
[dɔma ranɔ ne si ɔdiʃ da spjeʃ]
(Ne vends pas ta grange, Koljo, mère ne m’a pas donné à toi, koljo… tu vas au bar Koljo, tu bois du bon vin, tu ne rentres pas dormir à la maison plus tôt…Autant que coûte ta grange, koljo, mon visage vaut plus Koljo… Ne vends pas par entêtement koljo, mère ne m’a pas donné à toi, koljo… Autant que coûte ton entêtement, koljo, mon cou vaut plus… Autant que coûte ton entêtement, mes sourcils valent plus… Autant que coûte ta grange, koljo, mon affection vaut plus)
(Don't sell your barn, Koljo, mother didn't give me to you, koljo… you go to the Koljo bar, you drink good wine, you don't come home to sleep earlier… As much as your barn costs, koljo, my face is worth more Koljo… Don't sell out of stubbornness koljo, mother did not give me to you, koljo… As much as your stubbornness costs, koljo, my neck is worth more ... As much as your stubbornness costs, my eyebrows are worth more ... As much as your barn costs, koljo, my affection is worth more)
ראָ זשינקעס מיט מאַ נדלען (Yiddish)
Par
jan_jo
אין דעם בית-המקדש, אין א ווינקל-חדר
זיצט די א למנה בת-ציון א ליין
איר בן-יחידל, ייִדעלען, וויגט זי בּסדר
און זיגט אים צום שלאָ פֿן א לידעלע שיין
א - א - א - א - א
אונטער ייִדעלעס וויגעלע
שלאָ פֿט א קלאָ ר-וויי ס ציגעלע
דאָ ס ציגעלע איז געפֿאָ רן הא נדלען
דאָ ס וועט זיי ן דיי ן בּא רוף
'ראָ זשינקעס מיט מא נדלען'
שלאָ ף זשע, ייִדעלע, שלאָ ף
אין דעם לידל, מיי ן קינד, ליגט פֿיל נבֿואות
א ז דו וועסט א מאָ ל זיי ן צעזייט אויף דער וועלט
א סוחר וועסטו זיי ן פֿון א לע תּבֿואות
און וועסט אין דעם אויך פֿא רדינען פֿיל געלט
א - א - א - א - א
און א ז דו וועסט ווערן ריי ך, ייִדעלע
ואָ לסטו זיך דערמאָ נען אין דעם לידעלע
'ראָ זשינקעס מיט מאָ נדלען'
דאָ ס וועט זיי ן דיי ן בּא רוף
ייִדעלע וועט א לץ הא נדלען
שלאָ ף זשע, יידעלע. שלאָ ף
עס וועט קומען א ציי ט פֿון ווערטפּא פּירן
קא נטאָ רן וועלן זיין אין דער גא נצער וועלט
דער גרעסטער וועסטו זיי ן פֿון א לע בא נקירן
און וועסט אין דעם אויך פֿאָ רדינען פֿיל געלט
א - א - א - א - א
רעפֿרען: און א ז דו וועסט ווערן
עס וועט קומען א ציי ט פֿון איי זנבא נען
זיי וועלן פֿא רפֿלייצן די גא נצע וועלט
איי זערנע וועגן וועסטו אויסשפּא נען
און וועסט אין דעם אויך פֿא רדינען פֿיל געלט
א - א - א - א - א
און א ז דו וועסט ווערן ריי ך, ייִדעלע
זאָ לסטו זיך דערמאָ נען אין דעם לידעלע
'ראָ זשינקעס מיט מא נדלען'
דאָ ס וועט זיי ן דיי ן בא רוף
ייִדעלע וועט א לץ הא נדלען
שלאָ ף זשע, ייִדעלע, שלאָ ף
[in dɛm bejt hamikdaʃ]
[in a vinkəl xejdɛr]
[zitst di almɔnɛ bas tsjɔn alejn]
[ix bɛn jɔxidəl jidɛlɛ]
[vikt zi kɛsejdɛr]
[un zinkt im tsu ʃlɔfən a lidɛlɛ ʃejn]
[aj lu lu]
[untɛr jidɛlɛ's vigɛlɛ]
[ʃtejt a klɔr vajsɛ tsigɛlɛ]
[dɔs tsigɛlɛ is gɛfɔrən handlɛn]
[dɔs vɛt zajn dajn baruf]
[rɔʒinkɛs mit mandlɛn]
[ʃlɔf ʒɛ jidɛlɛ ʃlɔf]
[aj lu lu]
[in dɛm lidəl majn kint]
[likt fil nɛvijɛs]
[as du vɛst amɔl zajn tsɛzejt ɔjf dɛr vɛlt]
[a sɔjxɛr vɛstu zajn]
[fun alɛ tvuɛs]
[un vɛst in dɛm ɔjx fardinɛn fil gɛlt]
[untɛr jidɛlɛ's vigɛlɛ]
[ʃtejt a klɔr vajsɛ tsigɛlɛ]
[dɔs tsigɛlɛ is gɛfɔrən handlɛn]
[dɔs vɛt zajn dajn baruf]
[rɔʒinkɛs mit mandlɛn]
[ʃlɔf ʒɛ jidɛlɛ ʃlɔf]
(Dans le temple, dans le coin d’une chambre, la veuve, fille de Sion est assise toute seule. Comme elle berce son fils unique, Yidele, pour dormir, elle lui chante une jolie berceuse. « Sous le berceau de Yidele, il y a un enfant blanc comme neige qui a été mis sur le marché, ce sera ton appel aussi, raisins et amandes, et maintenant dors, Yidele, dors. Dans cette chanson mon enfant, il y a beaucoup de prophéties, un jour tu erreras dans le monde entier, tu seras commerçant, et tu fera beaucoup de marchandage et gagneras beaucoup d’argent. « Sous le berceau de Yidele, il y a un enfant blanc comme neige qui a été mis sur le marché, ce sera ton appel aussi, raisins et amandes, et maintenant dors, Yidele, et maintenant dors, Yidele)
(In the temple, in the corner of a room, the widow, daughter of Zion is sitting all alone. As she cradles her only son, Yidele, to sleep, she sings to him a lovely lullaby. "Under Yidele's cradle, there is a snow-white child that has been put on the market, that will be your call too, grapes and almonds, and now sleep, Yidele, sleep. In this song my child there are many prophecies, one day you will roam the whole world, you will be a trader, and you will do a lot of haggling and earn a lot of money. "Under Yidele's cradle there is a snow-white child that has been put on the market, it will be your call also, grapes and almonds, and now sleep, Yidele, and now sleep, Yidele)
